Page 83 - POBEDONOSCI
P. 83

Владика Данило (Крстић) словио је о три спрата
                                       цивилизације:  тако  на  првом  станује  пијаца  –  еко-
                                       номија,  на  другом  култура,  а  на  трећем  спрату
                                       врхуни култ. Академик Владета Јеротић слично пи-
                                       ше  у  свом  раду  „Паганско,  старозаветно  и  новоза-
                                       ветно у човеку”. А један мој пријатељ, спортски ро-
                                       нилац ми рече: „Оче, кад зароним тридесетак метара
                                       испод површине мора и упалим рефлектор, тек тада
                                       спознам чудесни свет најлепших боја укомпонован у
                                       кожу,  танку  покорицу  живих  бића  која  станују  ду-
                                       боко под водом.”
                                          Зато  уз  речи  Христове,  које  је  упутио  својим
                                       ученицима на Генисаретском језеру: „Хајде на дуби-
                                       ну  и  баците  мреже  своје”  (Лк.  5,4),  загледајмо  се  у
                                       личност  нашег  Слављеника,  заштитника  рода  срп-
                                       ског – Светог Саву.
                                          На првом спрату Житија Светога Саве, шеснаест
                                       година,  станује  Растко  ‒  владарев  најмлађи  син,
                                       коме,  како  вели  монах  Теодосије:  „Када  узрасте до
                                       петнаест година, оделише родитељи један крај држа-
                                       ве своје, како би одлазио од оца и матере на забаву с
                                       велможама  и  да  се  с благородним младићима  весе-
                                       ли”. Он је млади господар за кога су се његови бла-
                                       городни родитељи  молили  просећи  га  од  Бога:  „Да
                                       буде утеха души нашој и наследник наше државе и
                                       жезал старости наше на кога ћемо положити руке и
                                       починути”,  вели  Теодосије.  Постигавши  све  на  пр-
                                       вом спрату Растко стреми вишем начину постојања,
                                       усавршава се и рано спознаје значај књиге. Тако ње-
                                       гов  биограф  каже:  „А  младић,  окусивши  од  знања
                                       божанствених  књига,  још  чешће  их  прочитаваше  и
                                       из  њих  почетак  премудрости  –  Божји  страх  црп-
                                       љаше.”




                                                                82
   78   79   80   81   82   83   84   85   86   87   88