Page 85 - POBEDONOSCI

катихумени, становници Илирика припадну под
његову духовну власт, иако их нису покрстили
латински мисионари, тврдећи да му земаљски или
територијално, та област, парче земље, старином
припада. Овај спор био је извор нестабилности на
ондашњем Балкану. Тако су Бугари две године при-
знавали јурисдикцију, црквену власт, мисионарима
који су их крстили из Новога Рима, да би, потом,
нова власт у Бугарској истерала византијско, а при-
мила латинско свештенство и признала римског па-
пу за духовног господара.
Наравно, овом средњовековном спору треба до-
дати и жељу новокрштених словенских народа да и
они имају аутокефалне или самосталне цркве и да не
зависе ни од кога.
Једна књига у то доба, решава овај спор. У њој су
сабрани сви закони државни и правила или канони
црквени. Књига се зове Законоправило или Крмчија
и симфонијски уређује средњовековну државу и
цркву. Бугари су на крштењу добили из Новог Рима
један примерак Законоправила (који се код Срба
зове Архиепископова књига) и њега су после препи-
сивали до времена Светога Саве. Међутим, овај при-
мерак Законоправила имао је један неправилни уме-
так под насловом Трактат о примату цариградског
патријарха, у коме је стајала и ова одредба Нека
Цариград има привилегије не само Италије, него и
самог Старог Рима.
Законоправило намењено новокрштеним словен-
ским народима било је дефектно за сва места која су
давала за право да и ови народи буду црквено само-
стални (на пример, 34. апостолски канон, који гово-
ри о самосталној администрацији епископа сваког
народа био је избачен из Књиге).

84