Page 106 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

Стојан Благојевић

Од оца Милуна и мајке Станике рођен је
1909. у селу Пољаци. Деценију пред рат радио је у
фабрици авиона у Краљеву. Припадник је резервног
састава код Косте Пећанца. Није учествовао у
борбама.
Партизани су у Малом Шиљеговцу убили три
окупаторска војника. Бугарска казнена експе-
диција 9. децембра 1942. године изненадно
бане у село и Стојану пронађе револвер. Молбе
његовог брата Станисава, сеоског кмета, нису
помогле и Бугари Стојана одводе пут Крушевца. При
проласку кроз Дворане Бугари су пронашли
оружје у школској згради и заробили Владу,
служитеља, јер није хтео казати чије је наоружање.
Стојанов син Живота рођен је 10. новембра
1937. године. Свог оца последњи пут је видео 9.
јануара, на Светог Стевана, 1943. године у
крушевачкој касарни. Иако је имао само шест
година, одлично се сећа тог догађаја:
– Мајку и стрица нису пустили. Они осташе на
капији, а мене један војник уведе у велику
просторију пуну забринутих људи. Седе на поду
ослоњени леђима о го зид и чекају. Отац притрча
узе ме у наручје и пољуби а ја му рекох оно што су
ме научили мајка и стриц да му кажем: ,,Не
брини".
Из Крушевца, Стојан је интерниран у Ниш.
Нешто касније возом је пребачен до села Церове.
Стрељан је с групом Срба у непосредној близини
железничког моста преко Јужне Мораве подно
Мојсињске планине. Бугари су их изнад реке, на
Старом Сталаћу, покопали у заједничку гробницу и
прелили кречом.

108