Page 107 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM
P. 107
На овом месту у средњем веку, пред турску
најезду у град Сталаћ, војвода Пријезда
прихвати своју верну љубу за руку и упита:
О Јелице, госпођо разумна!
Или волиш са мном погинути
Ил' Турчину бити љуба верна.
Сузе рони Јелица госпођа:
Волим с тобом часно погинути,
нег' љубити на срамоту Турке,
Нећу своју веру изгубити
И часнога крста погазити.
Одатле скочише њих двоје држећи се за руке
кад су Турци у град улегли и заробили силан свет
у њему.
Стојан Благојевић пренет је на гробље
родног села новембра 1944. године где му је поди-
гнут надгробни споменик. На месту његове трагедије
после рата подигнуто је заједничко спомен-обележје
за све пострадале.
Приликом откопавања масовне гробнице,
Стојана су рођаци препознали по одећи. Његове и
руке Владе, служитеља из Дворана, биле су заједно
везане жицом.
Крсна слава: Свети Аранђео.
Потомство: син Живота, кћерка Драгица. За
собом је оставио супругу Станију родом од
Милошевића из села Пољаци.
Извор: син Живота, призећен у Велики Ши-
љеговац 1958. године.
Милан Миланче Богићевић
Од оца Светозара и мајке Станисаве рођен
је 3. августа 1919. године у Дворану. Припадник је
ЈВУО-а при Другој расинској бригади.
Погинуо је 17. октобра 1943. године заједно с Ра-
109