Page 48 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

3

Био сам тако мали да се сећам само својих суза,
мајчиног загрљаја и делића страшног сна који ме је
пробудио. Чуо се, најпре, јак пуцањ. Пренуо сам се из
сна и видео, на смрт рањеног свештеника како пада
на мене. Улазна врата била су отворена и јак
мраз из дворишта продирао је у кућу. Убице
нисам успео да видим, али сам знао да су ту, око
нас, иза куће – свуда. Био сам тако уплашен да
нисам могао ни заплакати. Сузе, којих се добро
сећам, лиле су низ моје хладне образе. Биле су топле.
У њих је, последњи пут, погледао рањени свеш-
теник, а онда је испустио душу. Мајка ме је узела у
наручје и заљуљала. Преживео сам морску бо-
лест имајући представу о родној кући као о броду с
мртвацем. Упитао сам:
– Куда плови овај брод?
Непознати глас ми одговори:
– У Свету земљу.
Тада сам се расанио.

50