Page 45 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

Он изабра друштво, а Војиновић написа писмо
српској влади о Топличком устанку. Отац
Димитрије, као добар познавалац југа, срећно се
дочепао Шаре и с друговима приближио
фронту. Али, лоше среће било је код поп-Мите:
осетиле их мртве страже непријатељске и при-
пуцале. И за трен ока Митина група, избразданим
ровинама, поделила се на два дела: један део је
утекао, а поп-Мита паде тешко рањен, али није
хтео да обрне цев у своју слепоочницу, већ је
револвер испразнио у приспелу гомилу непри-
јатеља, бацио гвожђе и дошао им шака. У логору
су разабрали ко је, па су га лечили и излечили,
а потом спровели за Софију, а одатле, као
највећег апсеника, утамничили су га у нишки
град да истјазавањем докуче комитске тајне како
би се што пре дочепали главе Војиновића и
Пећанца. Тврдили су неки да је поп-Мита једне
ноћи покушао бекство и готово им измакао.
Непријатељ је једва пустио попадију,
госпођу Дару, да оца Димитрија обиђе пос-
ледњи пут. У тешком гвожђу, под батинама изне-
могао али још крепког духа, онако брзо, по обичају,
рекао јој је:
– Молим те, молим те, што си дошла? Ја сам
готов, видиш. Чувај децу и образ. Иди и не плачи. Бог
је рекао: да овако буде!
После неколико дана, опет је дошла попадија
Дара да посети супруга. Раздрао се на њу надзорни
официр, који је одахнуо када су последњи пут
одвели поп-Миту из ћелије:
– Отивај! Закарасме га!
– А где га закопасте? – питала је прекаљена
попадија.
– Отивај! – загрме официр.

47