Page 68 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

– Ови људи су ходочасници. Они пешице
путују у Свету земљу. Успут спавају по
хришћанским богомољама и моле конак у вашој
кући. Пошли су летос из Немачке и журе у
Јерусалим.
Те ноћи уморни пешаци у својим врећама за
спавање уснише блаженим сном на месту где је, на
путу за Свету земљу, убијен отац Илија Симић,
барбатовачки хаџија. Нашој дечјој радости због
странаца у кући није било краја. Сутрадан они
хтедоше да наставе путовање, али их отац умоли да
остану још један дан:
– Сутра је света Недеља и долази владика
на петнаест километара одавде. Пођите са
мном.. Предахните од пута.
Нисам ишао у Куршумлију. Остао сам у кући
с Французом који је добро играо фудбал и чинио ми
одлично друштво за игру. Носио је сандале. Кад је
пред црквом угледао делове споменика оца Илије
како се сунчају, упро је прстом ка гробу. Говорио
сам му дуго о негдашњем свештенику барба-
товачком као да сам сам деда-Момчило, а он ме је
само гледао.
– Ово је Света земља – заврших казивање.
Владика је у Куршумлији примио ходочаснике
после свете Службе и подуже разговарао с њима. Кад
се растајаху, отац искористи прилику да несметано
упита шта да чини са спомеником оца Илије.
– Врати то где си нашۥо! – одбруси епископ.
Сутрадан смо испратили госте. Ненси нам
остави ситне поклоне и њихове адресе. Француз
ме позва на неки европски фудбалски стадион да,
опет, играмо лопту. Отац им даде камени
фрагмент са споменика оца Илије и замоли да га
положе на Зид плача у Јерусалиму. За Божић,
поштар нас обрадова разгледницом из Свете
земље с именима четирију победоносаца – пешака.
Тада сам први пут видео свети град.

70