Page 73 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

после тога, али овакву провалу народног негодовања
у време када Југославија, имала је двадесет два
милиона становника, тужно стоји и слуша звук
погребних сирена нисам доживео. Био је то крај
нашег педесетогодишњег и почетак десетогодишњег
хаџилука, који ће романтичари назвати шетњом.
Кад је утихнуо звук сирена охрабрени народ је
од скупштине кренуо у центар града.
Крај Трга Маркса и Енгелса заустављен је
саобраћај, а две бабе седе на задњем седишту дваде-
сетшестице. Младић руком снажно удари у врата и
обрати им се:
– Умро Тито. Устајте!
Оне гледају:
– Зар опет?
Код споменика Кнез-Михаилу пале се
новчанице с Брозовим ликом. Поход се нас-
тавља ка згради Политике.
– Црвена бандо! – скандира се непрестано.
Испред Политике ходочасници посећују спо-
меник Моше Пијаде:
– Ту пљуни! – изговорио је неко напред, преко
рамена, и та лозинка оде даље.
Испред Радио Београда слично као пред
Политиком. У Улици Лоле Рибара нараста талас
протестаната. ,,Од Тополе, од Тополе, па до Равне
горе", све гласније се пева. Милиција направи
кордон и заустави нас у хаџилуку. Сели смо на
асфалт. Један младић устаде и заповеди:
– Браћо Срби, нисмо им ми Шиптари па
да седимо. Држۥте их!
Скочили смо уз скандирање и кренули ка
милицији. Кордонски венац полицијских руку се
прекиде и ми настависмо пешачење. Одушевљени
ученици Правно-биротехничке школе поздрављали
су нас са прозора својих учионица. Једна девој-
чица с највишег спрата баци нам из учионице

75