Page 77 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

8

Отац Илија предвече дође кући из Спанца. Одби
да руча и затвори се у своју собу на молитву.
– Припрема се за свету Службу – помисли његова
жена.
После дужег размишљања, отац Илија одлу-
чи да сутра после Литургије крене у Петину.
Неко закуца на врата једне од ретких зида-
них кућа у Барбатовцу. Попадија отвори велика
храстова врата и угледа три Циганчета, гола и боса,
на хладном степеништу.
– Дај нам парче хлеба, молимо те. Да су ти жива
и здрава деца! – испружених руку заплакаше гости,
а топле сузе, као тихи водопад, слише им се низ
хладне образе грејући им промрзле ножице.
– Уђите, положајници моји, што касните! –
помилова их домаћица лепим речима и пусти у то-
плу кухињу.
Отац Илија изађе из своје собе, а за њим ми-
рис тамјана из кадионице, и благослови непознате
Циганчиће.
– А одакле бесте, децо? – упита.
– Ми смо из Петине, оцо, чергари. Враћамо се
кући, јер ће доћи наш цигански цар. Да га чекамо!
Он ће нас све учинити богатима.Тада ћемо вратити
свима све што сте нам дали, да преживи ова сиро-
тиња. Је л’ тако, бате? – зацвркута најстарије Цига-
нче и погледа у своје пратиоце.
– А где вам је нова черга? – осмехну се отац
Илија Симић.
– Код поп Мике у Блацу, на његовом имању. И
он ће, брзо, на пут!
26