Page 72 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

6

− А ти, мали, где ћеш? Враћај се кући! –
одбруси милиционар на улазу у Соколану. Одведоше
ми оца.
Те 1975. године још нисам пошао у школу. Од
барбатовачке порте до Соколане, док су два мили-
ционара приводила оца на саслушање, нисам се
одвајао од њих. На улазу у зграду онај крупнији по-
двикну на мене. Нисам отишао кући. Стајао сам
под прозором поште покушавајући да чујем, спрат
изнад ње, шта се догађа с оцем. Усамљен и беспо-
моћан, подигао сам руке ка небу и заплакао.
После два сата милиционари су изашли из Со-
колане, а ја сам се привио уз родитеља и проша-
путао:
– Тата, био сам ту: под прозором.
Барбатовачка Соколана подигнута је између
два рата. Политика је писала о њеноме освећењу.
Саграђена је преко пута цркве. На њој је стајало
исписано крупним словима: Спомен-дом проте Дими-
трија Димитријевића. После Другог светског рата ко-
мунисти су премазали овај натпис, али су стара
слова избијала кроз креч.
Испред барбатовачке цркве сахрањен је отац
Илија. Породица му је подигла споменик и заса-
дила цвеће крај гроба. Волео сам, кад смо играли
жмурке, да се кријем у великом шимширу. Уђем у
њега и останем с тајанственим мирисом жбуна,
21