Page 82 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

10

После Титове смрти чишћен је клозет у барба-
товачкој порти. У њему су пронађени остаци каме-
ног споменика оца Илије. Деда Момчило био је у
Светој Земљи. Упалио сам једну воштаницу за по-
кој његовој души са закаснелим осећањем стида:
како сам могао да му не верујем. Мој отац је очистио
споменик и положио га крај гроба оца Илије. Једно
давно заборављено свештеничко име, с крстићем
испред датума: 10. јануар 1943, сунчало се пред Цр-
квом Светих цара Константина и царице Јелене.
Тих дана, враћајући се из кашеварске порте с
брања јабука, пред нашом кућом смо затекли четири
странца. Два мушкарца и две жене с великим ран-
цима знали су све европске језике, осим руског ко-
ји смо учили у школи. Њихова питома европска
лица и гестови нису нам ништа одређеније могли
рећи. Видело се да желе неку помоћ од нас. Скупи
се комшилук, дође и тетка Маца. Она је мало ра-
дила у Немачкој и знала је понешто и да прича с
њима.
– Ови људи су ходочасници. Они пешице пу-
тују у Свету земљу. Успут спавају по хришћан-
ским богомољама и моле конак у вашој кући. По-
шли су летос из Немачке и журе у Јерусалим.
Те ноћи уморни пешаци у својим врећама за
спавање уснише блаженим сном на месту где је, на
путу за Свету Земљу, убијен отац Илија Симић, ба-
рбатовачки хаџија. Нашој дечјој радости због стра-
наца у кући није било краја. Сутрадан они хтедоше да
наставе путовање, али их отац умоли да остану још
један дан:

31