Page 10 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

кћерком свештеника Крсте, пароха бугар-
моравског, који је имао кућу у селу Трубареву на
обронцима Мојсињске планине. Он је омилео и
тасту код кога је живео, па је по рукоположењу за
свештеника, 14. јуна 1814. године у Манастиру
Раваници, од стране митрополита београдског
Дионисија, постао његов капелан на парохији
бугар-моравској, који је опслуживао села из долине
Рибарске реке. Следеће године умире свештеник
Крста. Млади капелан Стеван наслеђује парохију
свога таста. У то време у крушевачком крају било
је мало свештеника и храмова (Манастир свети
Роман обновљен је 1796. године, поред њега
постојале су 1814. године још капеле, начињене од
плетеног прућа, у Крушевцу и Алексинцу).
Занимљиво је да је млади свештеник Стеван
обављао и дужност порезника у кнежинама
мојсињско-моравским за потребе власти. Петнаест
година овај вредни свештеник живео је у
Трубареву, а опслуживао парохију бугар-моравску
од преко 300 домова у сливу Рибарске реке. У то
доба он успева са народом да подигне две цркве:
Свету Петку у селу Трњану 1823. године и Светог
Архангела близу села Каоника 1828. године.
После ових успеха у парохији, свештенику
Стевану умире попадија Госпођинка. Опхрван
бригом, он одлази на поклоничко путовање у
манастире Хиландар и Високе Дечане. Убрзо, по
Стевановом повратку са путовања, умире игуман
Манастира светог Романа, Тимофеј Ивановић.
Митрополит нишки Јосиф, 21. новембра 1829.
године, замонашио је свештеника Стевана, дао му
име Сава, и поверио му Манастир светог Романа на
чување. Није прошло много времена и вредног

12