Page 13 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

Турци су поробљеним хришћанима
забрањивали употребу звона приликом бого-
служења, зато је архимандрит Сава по осло-
бођењу, најпре, приновио звоно у манастиру. Било
је то после дугог турског ропства прво звоно које је
одјекнуло, на Ускрс, 1. априла 1833. године,
Мојсињском Светом гором. Један путописац је
забележио: ''Планина Мојсиња и њена околина
пуна је старих цркава и црквишта. Отуда народ
верује: да је она некада била друга Света Гора у
којој ништа друго ниси могао чути до брујање
звона и појање калуђера'', у Старинару српског
археолошког друштва, број 3, Београд, новембар,
1891. године, страна 71.
Манастир свети Роман, следећих година,
станиште је избеглих устаника из неослобођених
делова Лесковачког пашалука. У Нишу је маја
1834. године избила народна побуна предвођена
свештеницима. Пиротска буна била је 1836. го-
дине. И наредних година кратка затишја смењују
бурне дане народног покрета за ослобођење од
Турака. Архимандрит Сава постаје све познатији.
Он има све већу улогу у покушајима да се Срби из
Лесковачког пашалука ослободе од Турака.
Упоредо са националним радом он наставља ду-
ховну обнову. Манастир Наупаре је обновио 1835.
године и учинио га метохом Светог Романа.
Изградњу цркве у Тешици пуно је помогао, 1837-
1838. године. По узору на овај храм обновљена је
1844-1846. године Црква светог Архангела Гаврила
у Великом Шиљеговцу.

15