Page 11 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

старешину светороманског Саву митрополит ни-
шки Григорије, 1832. године, унапређује у чин
архимандрита. Више од три деценије обделаваће
архимандрит Сава виноград свој – Манастир свети
Роман. Много се радило. Најпре, направљена је
скромна кућа за монашки конак покривена сламом.
У манастирским пословима оцу Сави помагала је
родбина. Тако се архимандрит Сава закућио у
Светом Роману.
Потребе манастирске цркве биле су му
најпрече. За богослужење је прибавио неопходне
предмете, свете утвари. Манастирску цркву успео
је да иконопише 1832. године. Занављање свеште-
ничког кадра била је велика брига архимандрита
Саве. Отворио је манастирску школу. Први ђаци
били су његови синовци: Василије Стојковић и
Милоје Јовановић. Ученици помажу у свим посло-
вима младом Архимандриту који је у пуној снази.
Таквог га затиче у Крагујевцу, 8. новембра 1832.
године, позив књаза Милоша и митрополита
Мелентија да учествује у борби за ослобођење
крушевачког краја од Турака.
Архимандрит Сава је једна од кључних
личности у ослобођењу Крушевца од Турака.
Наиме, почетком новембра 1832. године кру-
шевачки бегови браћа Френчевићи, сестрићи
лесковачког паше, отимају у селу Мозгову код
Алексинца две девојке, исламизирају их и уводе у
харем. Ова отмица је подигла народ крушевачког
краја на ноге. Вест о томе стигла је архимандрита
Саву на путу за Крагујевац. Пред књазом Милошем
и митрополитом Мелентијем архимандрит Сава је
8. новембра дао пристанак да ће народни устанак
подржати. Од књаза је добио потребна упутства и

13