Page 113 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

Свештеник Љубодраг Јовановић написао је
за ''Преглед'' (духовни часопис, који је излазио са
благословом светог Доситеја Загребачког, под
уредништвом оца Иринеја Крстића, а међу својим
сарадницима имао: Сергеја Тројицког, Стеву
Димитријевића, Лазара Мирковића, Радивоја
Јосића, Теодора Титова... Сретена Динића)
аутобиографску причу, Умирем са вером у Бога
(сличица из ропства):

''(..)Поуздање нашег народа уБога најбоље
ће показати овај догађај из ропства у бившој
Аустро-Угарској монархији.
Бујица непријатељске мржње, културне
земље, двојне апостолске монархије, беше
захватила мноштво нејаке наше деце. Ни вапај
родитељски ни цвилба отргнуте деце не
раскравише окорела срца модерних варвара.
Смејаху се они нашим патњама и извештаваху
свога Ћесара, да су српски народ умирили и да су
много деце заробили.
Међу том нејаком децом био је и Миливоје
Н. из крагујевачкога округа. Када су га заробили
имао је једанаест година. Колико је то јадно дете
пропатило није могуће описати. Слабачко тело
мучено му је глађу и зимом, а душа његова патила
је много.
Зима, глад и туга ломише полако малог
Миливоја докле не паде у болесничку постељу.
Лежао је у болници број један, у бараци број пет, у
заробљеничком логору Хајнигсгрину.
Била ми је додељена тешка свештеничка
дужност у лагеру. Свакога дана морао сам да
гледам изнурену браћу своју и да слушам њихово

115