Page 17 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

Трећи стих
Вожд крену преко Бугар-Мораву. Дођосмо у
поље тешичко. Поигра свога коња по пољу и од
коња говори:
– Овде биће једна лепа завршена црква, а
Ниш остаће нам здрав град наш.
Четврти стих
Те су речи из свети уста исходиле. Заиста,
као што данас сведочим. Вожд пророчество што је
прорекао све се совершило као код Свети Пророка
у перва времена.
Имао ме (Вожд, п.п.) у виду што моји
родитељи млого плакаше и жалише да не идем. Но
ја господара радо послужи у младости својој.
Послуживао сам ручак у пољу тешичком. Говори
Господар Петровићу:
– Дођи.
Ја му приђо. Пољуби му скут. Даде ми
чукличе ракије које сам пио и цели леба.
– Одговори Баточинцу, јеси ли убио кога
Турчина.''
Млади устанички писар је почео казивати
како је убио једног Турчина што је изазвало смех
код Карађорђа и његових гостију за ручком.
У петом стиху архимандрит Сава описује
повлачење српских устаника из Делиграда ка
Крушевцу. Срби су, најпре, запалили своје колибе,
закопине и логор, а онда су отпочели одступање.
''Народ множество дође до моје село. Пут
мали. Шума. Не види се ништа. Говори војвода
Пљакић:
– Ђаче, знаш ли неки пут на страну да нас
водиш до Крушевца.
– Нема Господару. Урасло. Све је луг.

19