Page 18 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

– Ајде, напред како било.
Пођо без пута. Пљакић вуци кнез Ђука из
села Јагмила, од мојег села Ђуниса до Крушевца,
без пута. У Крушевцу Симићев отац капетан
Ђорђе, Момир и прочи Господи изљубише се и
сузама један другога залише по образу. Сваки на
своју страну одоше. Мени Пљакић дарова један
крсташ. Ја као младић своме оцу у грејашке
планине одо код вамилије своје. Тамо поклоним се
власти турској. Одговара Паша:
– Да останеш ћата да слушаш мене како си
Карађорђа тако и мени да си писар.
Останем одма за писара. Будем осам месеци
код паше. Служим без пару.
Шести стих, 1814. година
Умоли народ власт турску пусти ме од
службе. Јунија 14. дана постави ме Господин
Дионисије митрополит београдски у светој Цркви
Раваници за свештеника. Преодели ми парохију
бугар-моравску. Служим. Године 1828. осве-
штеније. Поправимо две цркве: Свету Петку
Трњанску и Светог Ранђела код Каоника. У време
мало примора ме духовна власт и кметови и турска
власт, мораш да се примаш у манастир. Прими се
1829. године. Дођо у Свети Роман. Празно место
само камен и церква. Труди се. Поправи нешто, од
сена кућицу малу.
Седми стих, 1832. година
Позива књаз Милош ноемврија 8. дана.
Приђо књазу на поздрав. Пита:
– Где си се родија.
– У Ђунис.
– Од који си вамилија јављат.
Одговори(м).

20