Page 32 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

архимандрит светоромански Сава, који је био њен
настојатељ и 1842. године. Подизање Храма је
трајало пет година јер је бурунтија (дозвола за
изградњу храма ), која је коштала 1.000 гроша, као
и глоба од 390 гроша, морала бити исплаћена
крушевачком бегу Френчевићу. Али, већ, 1844.
године црква је затворена јер је оближњи поток
подривао темеље храма и пунио га водом, па је
црква била склона паду. Мирко Јевтић, у
биографији архимандрита Саве Петровића, вели за
каоничку Цркву светог Арханђела да је, касније,
била поправљена и да је: ''тешко ослабела појала
још у 1908. години позната у народу као ипари
свети Аранђео''. Сретен Динић извештава за Глас
епархије нишке, (година 4, број 15, Ниш, 1.
септембра 1908. године, стр. 459-462) о канонској
визитацији епископа нишког Никанора у Великом
Шиљеговцу и Дворану: ''Из Дворана се г. епископ
кренуо за каоничко-ђунишку цркву, звану, Стари
Свети Аранђео, која је за време Турака служила за
богомољу целој околини од Јастрепца до Мораве''.
Године 1829. при овом храму служе тројица
свештеника: Стеван – касније архимандрит Сава,
Милић и Теодор Живковић, рукоположен 23.
октобра 1829. године у Нишу од митрополита
нишког Јосифа, син протопрезвитера моравског
Милоја Живковића. Пошто је постојала пракса да
тројица свештеника служе при овом храму учитељ
тешички Симеон Теодоровић, 7. августа 1844.
године, пише молбу митрополиту Петру: ''Ваше
високопреосвјашченство, Милостивиј Архи-
пастирју, Усуђујем се с највећим страхо-
поштованијем и кољенопреклоно најучтивије
вашему високопреосвјашченству препокорнивше

34