Page 44 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

рјешењем од 14. Новемб. 1859. године предвојен
Срез Бугар-Моравскиј и већиј део његов придан је
Алексиначком окружију а мањиј остао је по
пређашњем у Крушевачком, како пак Окружије
Алексиначко подпада под Епархију Неготинску а
Крушевачко под Ужичку: то је Собор Архи-
јерејскиј из обзира на ово најновије грађанско
распоређење, желећи довести у ред и дотичну
духовну управу, по узајамном саветовању нашао за
сходно рјешити да онај већи део бугарморавског
среза приданиј Алексиначком окружију припадне
Неготинској епархији, а онај мањи део остављениј
по старом да остане и даље под Ужичком
Епархијом''.
Пред крај турске окупације у долини
Рибарске реке обнавља се верски живот Српске
цркве. После ослобођења од Турака, 1833. године,
обнова се наставља. Храм светог Архангела
Гаврила у Великом Шиљеговцу, стицајем
околности – које се могу пратити захваљујући
сачуваним документима из Архива Србије, фонд
Митрополије Београдске, изниче на Старом
црквишту, васкрсава из пепела. Тројица
свештеника овде служе свету службу за верни
народ из 27 села, негдашње Жупе Загрлата,
тадашње Бугар – Мораве. Великошиљеговачка све-
тоархангелска порта чува гробна места својих
првих свештенослужитеља. Крај ње, у сеоском
гробљу, тихују надгробни споменици верног
народа − крштеног у Храму светог Архангела.
Снага вере и рад српског народа на очувању
духовног идентитета пулсирају, упркос више-
вековном муслиманском ропству, са страница
сачуване архивске грађе из доба обнове велико-

46