Page 42 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

великог села Шиљеговца округ. Крушевачког 4.
септембра 1848. године у име цјелог обшчества
Шиљеговачког Раденко Мијаиловић, Вељко
Јанковић и Радосав Канић'', пишу митрополиту
Петру ''Свидјетељство'': ''Којим ми доле подписани
сведочимо, да је Клирик Милан Михаиловић, из
Орашја среза темнићског окружија јагодинског,
старином из нашег села: кому ми прадједа, и дједа,
а и родитеље врло добро знамо, који су сви добри и
почтенији у свачему били. А Клирик Милан је чрез
4 године пред очима вашега високопреосвјаш-
ченства Богословске науке слушао, као что се и у
његовом Атестату види, да је се у свакој струци
добар показивао. Ког ради не само ми доле
стављени, већ во обшче мало и велико са знањем
нашег Г. пароха Василија, најучтивије молимо:
ваше високопреосвјашченство! да би реченог
Клирика во пресвитера произвели, и нам га за
пароха Милостиве послати изволели'', М.Б., 1848.
година, број 519. После два дана, 6. септембра
1848. године, ''Намјестник Бугар Моравскиј Стојан
Поповић'' из Житковца прослеђује митрополиту
Петру молбе свештеника Василија Стојковића и
општине шиљеговачке за рукоположење и
постављене клирика Милана Михаиловића, М.Б.,
1848 година, број 519. Већ, 17. септембра,
канцеларија митрополита Петра пише прото-
презвитеру крушевачком Јосифу Поповићу: '' Нам-
јестник Бугар-Моравскиј доставио је нама, како
парох Трубаревскиј Јереј Василије Стојковић због
слабости здравља узети себи за капелана Клирика
Милана Михајловића, како му од своје парохије
одваја 130 домова, и како на то присваја на
старешинство и овога Милана у братство прима.

44