Page 14 - Zaboravljeni Prota

упитах за њеног аутора, најпре свештенике, а
онда народ. Међутим, нико од мојих саговор-
ника не знаде ништа да каже о проти Милуну.
После тога више пута сам читао Српску Голготу
и носио се мишљу да посетим архив Епархије
нишке с надом да ћу ту открити ко је њен аутор.
Једном упитах и епископа, али ћутање о проти
Милуну се не прекиде. Све моје знање о њему
заснивало се на претпоставци да је пореклом из
Стопање, будући да је породица Стојадиновић
некада живела у овом селу крај Крушевца. По-
сле две године, у Чачку је штампана књига Жи-
вотија Живановића о Стопањи. Он је рођен у
овом селу и годинама је истраживао његову ис-
торију. Једном га упитах да ли му нешто значи
име проте Милуна Стојадиновића.
– Како да не! – одговори писац и рече ми не-
колико цртица из протине биографије, упућу-
јући ме на Лесковачки зборник:
– Ту сам читао један рад о њему.
Тако открих рад проте Драгутина Ђорђевића
о проти Милуну Стојадиновићу у Лесковачком
зборнику за 1992. годину. После читања ове про-
тине био-библиографије оживех сећање на своје
рукоположење у чин презвитера у лесковачкој
Саборној цркви. Тада сам имао част да упознам
проту Драгутина Ђорђевића, народног просве-
титеља и најбољег познаваоца живота и обичаја
у лесковачкој Морави. Његову књигу Живот и
обичаји народни у лесковачкој Морави, објавила
је Српска академија наука (Београд, 1958, стр.
732). Он је био 1907. годиште и имао је 27 го-
дина када се прота Милун после пензионисања
вратио из Лесковца у Крушевац.

14