Page 149 - Zaboravljeni Prota
P. 149
Гле! Црква царице Милице и опет види у
себи подобну царицу-краљицу српску! Хладни
сводови царскога овог храма и опет окружују
једну крунисану владарку! Уместо царице-кра-
љица, уместо Милице ‒ Наталија!
Драги слушаоци!
Прошлост је наша врло променљива била;
сваки лист историје наше попрскан је крвљу
нашом! Више је Србин провео дана у тузи и
јаду, него ли у радости и весељу. Славно и сјајно
царовање наше, које нам тако слатко пада на
срце, кад га се опоменемо, за мало би! Краљев-
ско и царско доба, које и подиже задужбине
српске ‒ на скоро се претвори у доба робовања!
Како негда Крститељ Христов тако готово и
народ српски би невино покошен: и дуго и за
много купаше се синови Србије у својој рођеној
крви, док најпосле из те крви не пониче слобода
српска! И по смрти Миличиној ‒ за пет векова ‒
црква ова, царска задужбина ова, не виде у себи
крунисано лице, не виде крунисану владарку
српску до краљице Наталије!
Помолимо се данас топло Богу заједно са
Њеним Величанством у храму, где се последња
царица српска топло Богу молила, да би племе-
нитој Краљици српској, да би узор ‒ владарци
нашој и целом дому славних Обреновића дар-
овао дуг живот и постојано здравље!
149