Page 149 - Zaboravljeni Prota
P. 149

Гле!  Црква  царице  Милице  и  опет  види  у
              себи  подобну  царицу-краљицу  српску!  Хладни
              сводови  царскога  овог  храма  и  опет  окружују
              једну  крунисану  владарку!  Уместо  царице-кра-
              љица, уместо Милице ‒ Наталија!
                 Драги слушаоци!
                 Прошлост  је  наша  врло  променљива  била;
              сваки  лист  историје  наше  попрскан  је  крвљу
              нашом!  Више  је  Србин  провео  дана  у  тузи  и
              јаду, него ли у радости и весељу. Славно и сјајно
              царовање  наше,  које  нам  тако  слатко  пада  на
              срце, кад га се опоменемо, за мало би! Краљев-
              ско  и  царско  доба,  које  и  подиже  задужбине
              српске ‒ на скоро се претвори у доба робовања!
              Како  негда  Крститељ  Христов  тако  готово  и
              народ  српски  би  невино  покошен:  и  дуго  и  за
              много купаше се синови Србије у својој рођеној
              крви, док најпосле из те крви не пониче слобода
              српска! И по смрти Миличиној ‒ за пет векова ‒
              црква ова, царска задужбина ова, не виде у себи
              крунисано  лице,  не  виде  крунисану  владарку
              српску до краљице Наталије!
                 Помолимо  се  данас  топло  Богу  заједно  са
              Њеним Величанством у храму, где се последња
              царица српска топло Богу молила, да би племе-
              нитој  Краљици  српској,  да  би  узор  ‒  владарци
              нашој  и  целом  дому  славних  Обреновића  дар-
              овао дуг живот и постојано здравље!



                                     149
   144   145   146   147   148   149   150   151   152   153   154