Page 153 - Zaboravljeni Prota

(...) Сад долазим на други део своје распра-
вице. Рад сам овде да изнесем то: какви су сувр-
емени погледи појединаца и читавих друштава
на веру ‒ религију и црквене установе.
Ово је за мене још тугаљивије питање од
оних у првоме делу, јер овде морам да се дотак-
нем свеколике мени познате ироније, која се у
данашње време при свој збиљи околности при-
шива вери и цркви, али ипак трудићу се, да је
колико било расветлим. Унапред молим, да ми
се не замери, што ћу можда некоме изгледати
као Мојсијевац, који вади зуб за зуб.
Докле се религија у стара и старија времена
сматрала као главни покретач свеколике делат-
ности човекове и као духовни стожер, око кога
се кретао целокупни живот народни, напротив у
данашње „напредно” време појам о религији и
њеној важности по живот народни, уопште, са-
свим се изопачио! У данашњем времену као не-
пријатељ ступа противу вере уопште, па и про-
тиву самога хришћанства образовање, које је
поникло на сопственој верској основи, но које
као да је заборавило на свој постанак и отуђује
се од свога почетка, од свога духа и живота.
Савремено безверје у својој крајности долази
дакле до одрицања не само хришћанства, но и
религије уопште. Али свакоме нека је знано да
се право образовање не може ни замислити без

153