Page 154 - Zaboravljeni Prota

хришћанских принципа моралних, и да потпуно
образован човек по себи мора бити хришћански
моралан, и све оно што тако звани „новији љу-
ди” захтевају ‒ све је то у основи хришћанско.
Одузимати од хришћанства његову моралну
висину и она висока начела друштвенога жи-
вота, која су само његова својина и без којих се
прави живот не да замислити, па тај бисер ни-
зати у резултате неке „сувремене” науке или
приписивати га самоме „духу времена” ‒ то је
врло ниско и човека недостојно. Него што је
хришћанско треба га као такво и сматрати, а
„сувременој” науци и људској философији при-
писати у својину само оно, што је чисто њено и
у чем је одмакла од хришћанства. Тако нпр. не-
ки што радо хоће да се ките туђим перјем похва-
љујући нову философску систему монизма веле:
„Од свију философских учења нема ниједног,
које би имало унутрашњег сродства са хриш-
ћанством као монизам. Оба уче: цељ је човекова
сопствено усавршавање, живот у целини у чове-
чанству и за човечанство. Дужност је човекова
да својом снагом и унутарњом слободом пости-
гне оно савршенство, које је уједно у стању да
подстиче царство човечности и да остварује вла-
ду доброг и благородног.”(Мониста Лудвиг Ноа-
ре у својим монистичким афоризмима.) Па зар
то није очигледно присвајање хришћанског уче-
ња?!
Оволико уопште рекох, а сад да кажем што
детаљније. Мислим да је сваком већ познато,
како је у данашње време тако рећи ушло у моду
терати подсмех са вером и црквом и са верским
стварима уопште, и на сваком углу наћи ћете

154