Page 58 - Zaboravljeni Prota

своме говору изнео по неку лепу цртицу из жи-
вота протиног. И тиме се овај скроман опроштај
завршио.
Сутрадан је г. прота Милун срдачно испра-
ћен на станици лесковачкој од својих пријатеља
отпутовао у Крушевац.”

+ + +

Прота Милун своје пензионерске дане у
Крушевцу проводи у раду на својој првој књизи
Споменица са стазе живота, коју је објавио
године 1935. у Крушевцу. Он ће овде писати:
„После мога пресељења из Лесковца у Круше-
вац добио сам као реликвију концепт једне
молбе упућене препоручено надлежном г. епи-
скопу нишком Господину др Јовану, којом ми је
народ (жива црква) из сопствене иницијативе
дао сјајно задовољење, на чему сам од срца
захвалан, без обзира хоће ли иста бити уважена
или не. Уосталом, то је сад пред крај мога жи-
вота споредно. А главно је да је народ учинио
оно што је са званичне стране можда и нехо-
тично пропуштено. И тај морални капитал доби-
јен од мојих парохијана и других грађана изно-
сим овде на увиђај. Молба гласи овако:
„Ваше Преосвештенство,
Господин Милун Стојадиновић протојереј и
парох лесковачки, који ових дана иде у стање
покоја и повлачи се из активне службе у ста-
рачки одмор, навршио је 50 година свештеничке
службе и одлази у мир. Педесетогодишњицу
своје службе није могао да прослави због смрти
супруге му попадије. Али како је то један број

58