Page 63 - Zaboravljeni Prota

1884. Београд.” После завршене богословије по-
стављен је за учитеља у селу Мекишу код Ни-
ша. Овде је провео једну годину, а онда одлази
у војску. Потом се оженио Даринком, кћерком
Василија Гајића, трговца из Трстеника. Рукопо-
ложен је и постављен за ђакона цркве Лазарице,
6. априла 1886. године. Уједно, он је и катихета
крушевачке Гимназије, која се у то доба још на-
лазила у старој згради ‒ данас Народни музеј. У
дворишту светог кнеза Лазара, служећи у ње-
говој придворици и држећи часове у гимназији,
ђакон Милун имао је најлепше дане у свом жи-
воту. Овде је дочекао краљицу Наталију, на
Усековање 1886. године, и поздравио је својим
говором на литургији у цркви Лазарици. Хриш-
ћански весник, (VIII, свеска 12, стр. 951-952),
штампао је ову беседу младог ђакона, који тада
има двадесет и две године. Био је то велики ус-
пех! Хришћански весник, те 1886. године, био је
једини црквени часопис у Србији. Имао је под-
наслов: „Часопис духовни за хришћанску поуку
и црквену књижевност.” У њему су објављи-
вали своје радове најумнији српски свеште-
ници. Свети Николај Жички имао је, те 1886,
пет година. Министарство народне привреде ‒
статистичко одељење, објавило је, у Београду
1892. године, књигу Статистика Краљевине
Србије. Ту је дат Попис становништва у Краље-
вини Србији од 31. децембра 1890. године, пре-
ма окрузима: ваљевски, врањски, крагујевачки,
крајински и крушевачки. У српском селу тада
ниједна жена није била писмена. Само десетак
посто сељака изјаснило се да зна читати и пи-
сати. Велика већина становништва живела је на

63