Page 120 - JESENJE KLUPKO

Ниш. Желео је да види антички Наисус. Могао сам
одлично да га разумем , захваљујући знању
француског језика са Народног универзитета из
Франшевила. Говорио је о новим масонским гра-
дитељским подухватима у свету. У Београду су
били необично заинтересовани за изградњу Храма
светога Саве на Врачару. Наисус им је био веома
важан.
– Овде је епицентар Балканског полуострва
– рекао је својим пратиоцима пошто је ушао у
манастирску порту.
Имао је четрдесетак година. Његов ход и
држање тела подсетише ме на мог управника
чикашке штације. Мора да више није жив,
помислих.
– Чему поделе религија? Будућност припада
зближавању, сусретима и уједињењу – рекао је
пред манастирском звонаром, док су му
објашњавали да ју је подигао архимандрит Сава
после ослобођења од Турака и да се ту чуло, после
више векова, прво звоно у неисламској Србији.
Кратко је разгледао одају за сумашедше у звонику,
који су од давнина лечени крај гроба светога
Романа. У цркву није улазио. Заинтересовао се за
гробно место пуковника грофа Николаја Рајевског,
у порти, кад му рекоше да је он послужио као
литерарни предложак Лаву Толстоју за главног
јунака у роману Ана Карењина.
– Обликујмо иловачу, градимо новог
човека, то је идеал новог европског поредка –
саопштио је својим слушаоцима.
– Народ који се морално дисквалификовао
не вреди да постоји, за њим се неће зажалити ако и
пропадне – прословио је гледајући ме у очи.

122