Page 115 - JESENJE KLUPKO

42

У Манастиру светом Роману, после погибије
краља Александра, живели смо мирно три године.
Отац Иринеј Крстић, старешина манастира, годину
дана пре погибије краља отишао је у Ниш. Постао
је професор веронауке и руског језика у гимназији.
Водио је ''Преглед цркве епархије нишке'' и
певачко друштво ''Бранко''. Волео сам тог човека.
Био је образован. Студије медицине, после рата,
прекинуо је у двадесетој години живота да би се
замонашио. Завршио је новоотворени Богословски
факултет у Београду и почетком 1929. године
постао светоромански старешина, у својој двадесет
осмој години. Имали смо истог духовника.
– Рођен сам у Нишу. Ред је да се одужим
свом граду и гимназији. Праштај – рече ми на
ђунишкој штацији, кад га испратих на нову
дужност.
Игуман постаде Порфирије Иљчински.
Богослужбени круг, молитва и рад тихо су се
смењивали у манастиру. Четворица јеромонаха:

117