Page 117 - JESENJE KLUPKO
P. 117
бурно поздрављен први сиђе из воза. За њим, још
гласније дочекан, се појави владика жички
Николај, са епископима др Венијамином и др
Емилијаном. Сенатор и председник Црквене
општине господин Јован Цветковић поздрави
високе госте, а митрополит Доситеј, више пута
прекидан гласним одобравањем и повицима
''Живео'', отпоздрави својим дирљивим говором.
Сутрадан је служена Света архијерејска
литургија. Стајао сам за певницом. Црква и порта
са околним улицама биле су препуне верног
народа. Владика нишки Јован је проповедао:
– Песник је наш град назвао тврдим градом,
назвао га је гордим градом. Право је рекао. То је
истина. Није било ни једне најезде, која не би
ударила на Ниш. Нема вароши у свету која има
Ћеле-кулу од глава. Ниш има две: једну на
периферији града, која нас подсећа на херојску
борбу и жртву Стевана Синђелића и његових
другова, и другу овде, под кровом овога светога
храма, која нас подсећа на 1915. годину и погибију
нашег свештенства код Јелашнице и Јанкове
падине.
После литургије служен је парастос нишким
свештеномученицима у костурници. Овде је
говорио владика Николај. Његове рече оставиле су
снажан утисак на народ. По изласку из храма
кренули смо у литију. Био сам задужен да са
светороманским монасима носим рипиде. Ишли
смо главном улицом до споменика митрополиту
Мелентију и друговима, подигнутом на месту где
су их Турци обесили 1821. године. Триста
свештеника и двадесетак хиљада верних слило се
код споменика Митрополиту. Говорио је владика
Доситеј. А онда је народ извикао владику Николаја
119