Page 69 - JESENJE KLUPKO

су начинили логорујући у три села. Кад су
полазили пут Косова повели су са собом из сваког
села по једног дечака. Родитељски плач није
помогао, крсташи нису желели да им оставе децу.
Папски духовник их је убеђивао да је то за њихово
добро и за спасење света: ''Будите поносни, имате
изабрану децу, одабрали смо их јер су право благо.
Видеће Свету Земљу''. Одвели су их заувек из села.
Топле сузе с лица тројице дечака ,тада, се
урезаше у име њиховог завичаја, који по њиховим
од суза топлим лицима доби назив Топлица. Село у
коме су логоровали Немци доби име Барбатовац,
место где су заноћили Шпанци прозваше Спанце, а
Кашевар где су спавали Мађари.

Свештеник Димитрије Димитријевић остао
је у Барбатовцу и сачекао окупатора. Бугари су га
интернирали у заробљеништво у Горње Пани-
черево, код Старе Загоре. Одавде је поп Мита, како
су га Топличани звали, побегао на Малу Госпојину
1916. године. Успео је да дође у Барбатовац. Живео
је у оближњим шумама и организовао комитску
дружину. Крштавао је и венчавао по планини и
ударао по непријатељу. Постао је војвода Топ-
личког устанка, једине оружане побуне против
окупатора на тлу Европе у Првом светском рату.
Бугари су га обесили, уочи светог Николе, у Нишу
1917. године. Потписивао се у току устанка ''вој-
вода топлички'', а ратни псеудоним био му је ''Топ-
лица''.

Те ноћи, крај ватре, у двориште пароха
барбатовачког канула је топла суза са мог хладног
лица.

71