Page 68 - JESENJE KLUPKO

мали. Отац Димитрије био је сув и коштуњав.
Брзих покрета тела и жустрих одговора.
Свештеник, а ратник-комита. Једно око је изгубио
борећи се у комитским четама пре Балканских
ратова. Рођен је у Ђаковици и од малена се борио
са обешћу арнаутских коленовића и терором
качачких банди. Београђани из дружине ''Оби-
лић'' оставише му, те ноћи, кад чуше да је био
комита, своју златом извезену заставу на чување.
Одлучио је да не напушта своју парохију. Остаће са
породицом и народом. Није хтео да пође у бежа-
нију. Бугара се није плашио, а ни наоружаних
народа из Европе који су нам били за петама. Уз
ватру нам је испричао повест о Барбатовцу.
– У старо доба крсташка војска дође у Ниш.
Овде је дочека Стефан Немања и указа јој све
почасти. Народ је немо посматрао оружану силу
састављену од свих народа Европе. ''Е, то је војска,
бате! А не ови наши, бе'', отело се једном Бугарину
усред Ниша, кога после три дана нађоше удав-
љеног у Нишави, с парчетом исписане коже у џепу:
Господ даде Господ узе, нека је благословено име
Господње.
Крсташи су имали обичај да из сваког места,
кроз које прођу идући за Јерусалим, понесу са
собом шта им се допадне. Веровали су да ће
њихове војничке збирке, споменари с пута ка
Светој Земљи, Acta sacrorum, када их буду
изложили на Гробу Господњем донети спасење
свету који није могао ићи у ратни поход. По
изласку из Ниша један крак крсташке војне упутио
се ка Топлици. ''Овој земљи је спасење увек
потребно'', рекао је учени папски изасланик
војницима, кад уђоше у Топлицу. Зато је војска
приљежно сакупљала блага овог дела света. Предах

70