Page 73 - JESENJE KLUPKO

28

Снег је почео да пада кад стигосмо у Пећ. У
пећском пољу слегле се три армије. Град је био
закрчен бежанијом. Озебле руке траже неко дрвце
да се згреју. Људи на коњима дрхћу заједно са
животињама. Стиже наредба да се секу кола и пале
ватре. Жене привиле децу уз себе и греју се крај
упаљених ватри.
Одредише ме у комисију за пописивање
имовине помрлих војника из војне болнице.
Поднаредник Лазар Марковић и двајесник Дра-
гутин Радовановић, које тада упознадох, уђоше
испред мене у импровизовану капелу крај Пећке
Патријаршије. Комесар болнице замоли нас да
пожуримо:
– Скратите то, чекају и други на ред, смрзли
смо се – рече, па погледа у чаршавима покривена
тела преминулих војника, која лежаху на зем-
љаном поду.
– Бог да прости – прекрсти се поднаредник –
никуд не журимо читајте све по реду.

75