Page 71 - JESENJE KLUPKO

казан. Командант одбране Београда мајор Драгутин
Гавриловић био је другог мишљења. Он му је
наредио да свиње пребаци преко реке. Тако је
војска имала сталне вести о непријатељу. Увече би
Искушеник, како су га сви звали, затварао свиње,
препливавао реку и доносио нашој команди важна
обавештења. Када је војска стала одступати он је
био још познатији, јер је тада била добро дошла
његова вештина преживљавања. Њему је живот у
колиби, од цепаних трупаца, са лежајем од суве
папрати, маховине и опалог лишћа крај огњишта,
омилио од малена. Деда га је увек водио са собом,
као најстаријег унука, да жире свиње. Ноћу, у
планини, док ватра гори у колиби, прича се до
сванућа. Изјутра се свиње пусте из тора, а увече,
кад се наједу, саме се врате. У планини је било
времена на претек за размишљање. Деда је имао
молитвено правило које је испуњавао свакога дана.
Молио се ујутру, кад се умије, дуго и тихо. Ноћу је
мало спавао. Унуку је оставио завет, када је
умирао, да се моли Богу усрдно и никада не
заборави да су њихови преци, у старо доба, били у
војсци Милоша Обилића.
– Каква је Америка? – волео је да ме пита.
Мене је занимао манастирски живот, којим је он
живео три месеца пред рат као искушеник.
Спријатељили смо се, и понекад, заједно молили
Богу. Отац Николај Велимировић био је и његов
духовник. Имали смо заједничку неостварену жељу
да похађамо духовну академију. Једном ми се
поверио да њега привлачи усамљенички живот
монаха испосника. Волео је отшелништво. И у
томе смо били слични. Умео је да ћути. Њему сам
причао о родитељима, ујаку, чикашкој штацији,
Мери...

73