Page 98 - JESENJE KLUPKO

37

– Изгибе мој народ, јер је без знања, вели
пророк Осија – рече ми отац Софроније, после
Вечерњег у манастиру Манасија – што се више
множише, то ми више грешише, писано је.
Рат је био завршен. Оца Софронија
Михаиловића срео сам у возу кад смо се враћали из
Француске у отаџбину. Упознао сам га, пред
Митровдан 1915. године, као старешину Манас-
тира светога Романа. Оставио је манастир са
сирочићима из Дома свете Јелене на чување
тројици калуђера и пошао у бежанију. Успео је да
манастирске драгоцености спаси преко Албаније и
стигне до Драча. Овде се укрцао на лађу и стигао
на Корзику. Ставио се на располагање мисији оца
Николаја Велимировића и до маја 1917. године
боравио је у англиканском манастиру Мерфилд.
На позив српске врховне команде пошао је на
дужност војног свештеника на Солунском фронту.
Лађу ''Италија'', којом је путовао код острва Крф

100