Page 94 - JESENJE KLUPKO

36

Сретен Динић, кога упознах у лазаричкој
порти док одмотавах јесење клупко придворице,
основа у Франшевилу Народни универзитет. Мени
повери да предајем енглески језик. Нико не хтеде
да слуша моје часове. Сви учаху француски језик.
Кад помислих да се захвалим на понуђеном послу,
пријави ми се ђак.
Крагујевачки гимназијалац, из села Турчин,
желео је да учи енглески језик. Био је школски друг
гимназијалке коју су у Албанији отели Арнаути.
Често је говорио о њој као најбољем ђаку у
генерацији и најлепшој девојци у Шумадији. О
своме селу је ћутао. Није волео да призна, ни себи
ни другима, да је топоним његовог родног места
настао у доба турске окупације. Умео је да засвира
у фрулу. Вече у Франшевилу било је често про-
шарано његовом песмом: ''Ој, Србијо мајко мила ⁄
Ти ћеш бити царевина''. Наши часови су протицали
у шетњи по околини града. Упознавали смо
Француску, учили енглески језик, а све што до јуче

96