Page 95 - JESENJE KLUPKO

беше ружно у нашим животима стаде падати у
заборав. ''Човек се лако свикне на боље'', рекао би
Сентандрејац. Кад једном упитах свог ученика
зашто је решио да учи енглески језик, он ми одго-
вори:
– Не мислим се враћати кући. Тамо се
стално ратује. Желим мир мојим будућим Станко-
вићима. Отпловићу у Америку.
Сетих се, тада, мог доброг свештеника др
Паје Радосављевића и његове жеље да се врати у
Србију. Беше ми жао мог народа, расејаног по
свету. '' Пшеница сам Божија и мељем се зубима
зверова да се нађем чисти хлеб Христу, писано је
код светог Игњатија Богоносца'', промишљао је мој
тадашњи духовник о страдању свога рода.
Имали смо и ђачку екскурзију. Посетили
смо Гроб светог Мартина у Туру. У Канд Сен
Мартену, једном од најлепших места у долини
Лоаре, са замком из петнаестог века, посетили смо
Цркву светог Мартина, из прве половине три-
наестог века. Мој ученик је овде начинио лепе
цртеже њених анжувинских сводова, улазног
Трема светог Михаила, Капеле светог Мартина, с
источне стране цркве, подигнуте на месту где се
некада налазила кућа у којој је умро Светац.
– Мошти светог Мартина из Канда пренете
су у Тур – говорио нам је љубазни водич у Туру –
како стоји записано у старим светим књигама
сахрањене су ''у црквеној порти хришћанског села''.
После чуда која су се одиграла крај његовог гроба
подигнута је 437. године мала базилика, која је
убрзо била замењена већом црквом. Преживела је
неколико пожара и реконструкција, док није за
време Хугенота и револуције опљачкана и
срушена. Од ње су остале само две куле, Трезорна

97