Page 99 - JESENJE KLUPKO

торпедовала је немачка подморница. Певајући
црквене песме, шест часова се борио са морским
таласима, док није наишла енглеска крстарица и
спасла га са осталим бродоломницима. У Солуну је
постављен за дивизијског војног свештеника.
После рата настанио се у манастиру Манасија. Он
је истицао да су Крушевљани из Дванаестог
пешадијског пука ''Цар Лазар'' извршили пробој
Солунског фронта. Веровао је да је свети предак
чије су име војници носили пресудно утицао на
њихов морал и јунаштво.
– Тропар крсне славе највише сам појао од
свих црквених песама док сам плутао по Јонском
мору на једној дасци, и помогао ми је. Тако и
Крушевљани, у ратно доба, најчешће су се молили
светом оснивачу свога града, и пробили су фронт.
Приметио је на фронту као војни
свештеник да су псовачи најчешће гинули.
– Узли се човек пред своју погибију –
истицао је.
Својим војницима је саветовао да не иду у
борбу тог дана када би код њих приметио
животогрђе. Веровао је да је тако многима спасио
живот.
– Прође човека гнев, за дан два, остави га
чамотиња. Искра Божија разбукта Дух у њему,
обасја га благодат. Време учини своје и очајни
ратник преброди кризу, па се врати у ров. Света
тајна исповести никада се боље не прима него тада.
Човек своје клупко сећања у ратним искушењима
често премотава, суочен са смрћу, као убрзани
филм свога живота на земљи. После одгледаног
филма, кад опасност мине, пред очима ратника
остану само титраји живота да пулсирају градећи
нови живот, утиске за још веће клупко памћења.

101