Page 108 - KUCANJE

љив. Рекао је да то мора да ми каже, а ја да пос-
тупим како налазим за сходно. Управо га је поз-
вао Корчагин и наредио му да ми забрани да тог
дана излазим у град! Он је то одбио, тражио је
писмени налог. Нису му га дали, али он мора то
да пренесе. Рекао сам да ћу да изађем на дочек
Тита за инат, а они нека ме ухапсе. И био сам са
својим ђацима, ништа се није десило. У днев-
нику сам забележио и Титов боравак у Куршум-
лији. По завршетку митинга, куршумлијски ру-
ководиоци су се потрпали у Плави воз. Вероват-
но су замишљали да ће да их провозају по целој
Србији, тек тријумфално су се појавили на про-
зорима вагона, са сламкама забоденим у чаше са
лимунадом, налик на роде у лову на жабе, и поз-
дрављали народ. Али возили су их само до же-
лезничке станице, не више од двеста-триста ме-
тара и ту их скинули, на увесељење народа. Љу-
ди су их извиждали.”
Иван Ивановић је описао како му је спре-
мана заседа док је трајао процес против њега у
куршумлијској Гимназији „За месец и по дана,
колико је процес трајао, ја нисам изашао у град.
Био сам у некој врсти кућног притвора и чекао
да дођу да ме ухапсе. Око куће у којој сам
становао, милиционари су се, намерно или нена-
мерно, непрестано мували. Једна милицијска
кола била су ту стално паркирана! Требало је да
се одјавим у Милицији и Војном одсеку и да у
касарни раздужим униформу. Онај милиционар
шахиста обавестио ме је тајно да не излазим из
града, јер су направили сценарио да ме пребију.
То је требало да изгледа овако: неки младићи су
били задужени да ме испровоцирају, а кад реагу-

106