Page 109 - KUCANJE

јем, милиционари би ме привели у станицу ми-
лиције и затворили у подрум, где би ме један ба-
тинаш испребијао. Тај Корчагинов батинаш био
је неки Рођа (ако сам запамтио име), разбојник
са Косова кога су начинили чуварем реда и за
рачун Корчагина претукао је у милицији неке
његове противнике. (Као Карађоз у Андрићевој
Проклетој авлији!) И збиља, пред војним одсе-
ком, два младића, иначе наши бивши ђаци, гад-
но су ми нешто добацивали. (Претходно сам им
поклонио оцену да не понављају!) Кад сам се
осврнуо, приметио сам неколико милиционара у
близини. Успео сам да прођем без инцидента.
Док сам предавао униформу у касарни, избуши-
ли су ми предње гуме на колима.”
Мој отац је тих година организовао обнову и
освећење цркве у Коњуви, општина Куршум-
лија. Комунисти су све покушали да ово спрече.
На крају, ноћ пред освећење цркве, организо-
вали су му заседу. Отац је први пут променио
путни правац. Уместо да својим мотором путује,
уобичајеним, најкраћим путем, он је стигао из
Коњуве у Барбатовац заобилазницом. После не-
колико година отац је сазнао за ову заседу, као и
ко су били њени актери. Један његов парохи-
јанин није могао да умре. Дуго се мучио. А онда
је затражио Свету тајну исповести. Пред мојим
оцем призанао је свој грех: био је учесник за-
седе. Отац је строго поштовао светињу испо-
вести, па је име овог човека остало тајна у поро-
дичној хроници. Морали смо да живимо даље
са том вешћу и људима који су били спремни на
све.

107