Page 112 - KUCANJE

Двадесети век, за Србе страдални, започео је
у гргурској порти молитвом и појањем проте
Хранислава Поповића.
– Е, сад можете замислити какво радосно
осећање обузима нас, који смо на лицу места би-
ли, кад се сетимо 2. септембра 1918. године и
шта тај дан за све нас значи. У том епохалном
догађају, који се на данашњи дан пре две године
на Солунском фронту одиграо, веома важну и
једну од најглавнијих улога одиграли су, драга
браћо и сестре, баш ваши синови и рођаци, који
су били у Пуку Цара Лазара. Њима је у део пала
та важна и света улога да на Безименој коси и
Облој чуки први направе продор, кроз који су
остали српски пукови нагрнули као лава и го-
нили мрске Бугаре таквом силином да им нису
дали времена ни да се освесте, све дотле док
нису принуђени на срамну капитулацију – гово-
рио је 2. септембра 1920. године прота Храни-
слав Поповић у цркви Лазарици.
Протојереј-ставрофор Хранислав Поповић
умро је на Видовдан 1954. године у Крушевцу.
Тих дана летописац, свештеник Живан Савић, у
Гласнику српске православне патријаршије,
(Београд, 1954., година XXXV, број 10, страна
213) забележио је о њему: „Био је неуморан про-
поведник. Нарочито је био омиљен код ученика
средњих школа. Многе проповеди је штампао,
које служе као добар пример знања црквеног
учења, и одају дубоку мисаоност, красноречи-
вост и одличан проповеднички стил. Народ му је
својим огромним учешћем на пратњи кроз град
Крушевац одао достојно поштовање и призна-
ње испративши га до гроба.”

110