Page 132 - KUCANJE
P. 132
допски. Пред почетак двадесетог века овде се,
крај једног кладенца, пастирици јавила Пресвета
Богородица Извор Живота. Данас је ту Мана-
стир Покрова Пресвете Богородице, највеће све-
тилиште савремене Светолазаревске Србије.
Најстарији помен цариградског Храма Бого-
родице Извор Живота налазимо код Јустини-
јановог историчара Прокопија. У свом спису О
грађевинама, он каже: „Пресветој Богородици
Јустинијан је подигао и други храм на месту
званом Извор. Онде се налази густа кипарисова
шума, луг у свежим пољима пуним цвећа, врт
који доноси дивне плодове, извор који тихо жу-
бори својим благим током питке воде, све
особито пригодно за светилиште. Такав је про-
стор око светилишта. Сам храм се не може опи-
сати достојним речима, ни оцртати у мислима,
нити се шаптавим говором може о њему при-
чати. Биће довољно рећи, само толико, да лепо-
том и величином надмашује већину храмова.”
Идеја и представа Пресвете Богородице Из-
вора Живота, код нас може се пратити кроз ли-
ковну уметност и литерарне изворе од девет-
наестог века, уназад, све до Јустинијана.
Мојсињска Света Гора, небеско падалиште у
епицентру Балканског полуострва, у доба тур-
ског ропства, исијавала је духом исихаста праву
веру, по народном предању у више десетина ма-
настира.
Раздани се. Инок Теофилакт устаде, окрете
се ка истоку, прекрсти, уми, начини три мета-
није, па пољуби бројанице.
− Оче Максиме − пробуди свог сапутника. −
Устај!
130