Page 180 - KUCANJE

лико својих записа, по богослужбеним књигама
Цркве у којој је служио, о својој рано преми-
нулој супрузи: „Попадија Станојка кад се је вен-
чавала на кочие отишла је у Цркву св. Аранђела
Гаврила на венчање са заовом и девером од
свога оца Петка. И кад сам је пратио код док-
тора помоћ да тражи испратио сам је са слугом
на простим колима воловским. Слуга се је кући
вратио по мојој заповести, али преко ноћи у су-
боту 2. фебруара 1871. године у Крушевац умри
и на кочие однесена, наређена, углађена, као да
ће на сабор поћи. Ја поп Петар и попадија Ста-
нојка родисмо 5 синова, поимену јесу: Андрија,
Драгутин, Младен, Драгомир и Милорад.” (Ве-
лики требник, 1851. година, страна 25-26) „Мла-
да попадија Станојка била је жена отресна, игра-
чица, гостопримна, честна и поштена, ником
реч рђаву није хтела повратити нити тако за кога
исто изговорити. Многе је сироте у селу зарани-
ла, рубу давала – кад је која жена или која девој-
ка хтела на сабор ићи. И кад је она умрла и Богу
душу дала сви су комшије, жене и девојке и му-
шкадије, мало и велико дошли на опело, кои су
је врло ожалили. Жену несретна Петра и најви-
ше је 1871. године 7. Јануарија, на славу, читас-
мо и певасмо у здравље, и то никада више ние.”
(Велики требник, 1851. година, страна 39-40)
Исте, 1871. године, свештенику Петру П. Јо-
вановићу умрла је и мајка. „Утои догоди се те
ми и мајка Ивана попадија јереја Милоја Јова-
нова, пароха зебичког, код мене умре 22-ог но-
вембра 1871. године.” (Велики требник, 1851.
година, страна 26-27)

178