Page 183 - KUCANJE

Стевановом повратку са путовања, умире игу-
ман Манастира Светог Романа, Тимофеј Ивано-
вић. Митрополит нишки Јосиф, 21. новембра
1829. године, замонашио је свештеника Стевана,
дао му име Сава, и поверио му Манастир Светог
Романа на чување. Није прошло много времена
и вредног старешину светороманског Саву мит-
рополит нишки Григорије, 1832. године, унап-
ређује у чин архимандрита. Више од три деце-
није обделаваће архимандрит Сава виноград
свој – Манастир Свети Роман. Много се радило.
Најпре, направљена је скромна кућа за монашки
конак покривена сламом. У манастирским пос-
ловима оцу Сави помагала је родбина. Тако се
архимандрит Сава закућио у Светом Роману.
Потребе манастирске цркве биле су му нај-
прече. За богослужење је прибавио неопходне
предмете, свете утвари. Манастирску цркву ус-
пео је да иконопише 1832. године. Занављање
свештеничког кадра било је велика брига архи-
мандрита Саве. Отворио је манастирску школу.
Први ђаци били су његови синовци Василије
Стојковић и Милоје Јовановић. Ученици по-
мажу у свим пословима младом Архимандриту
који је у пуној снази. Таквог га затиче у Кра-
гујевцу, 8. новембра 1832. године, позив књаза
Милоша и митрополита Мелентија да учествује
у борби за ослобођење крушевачког краја од Ту-
рака.
Архимандрит Сава је једна од кључних
личности у ослобођењу Крушевца од Турака.
Наиме, почетком новембра 1832. године кру-
шевачки бегови браћа Френчевићи, сестрићи
лесковачког паше, отимају у селу Мозгово код

181