Page 185 - KUCANJE

ковић и Арса Андрејевић стигли су 27. новем-
бра у Крушевац са наредбом књаза Милоша да
се становништву издели од Френчевића прикуп-
љена народна храна. Привремена грађанска уп-
рава установљена је у Крушевцу 8. децембра.
Она је радила све до званичног присаједињења
Крушевца Србији, 1. маја 1833. године.
Турци су поробљеним хришћанима забрањи-
вали употребу звона приликом богослужења,
зато је архимандрит Сава по ослобођењу, нај-
пре, приновио звоно у манастиру. Било је то по-
сле дугог турског ропства прво звоно које је од-
јекнуло, на Ускрс, 1. априла 1833. године, Мој-
сињском Светом Гором. Један путописац је за-
бележио: „Планина Мојсиња и њена околина пу-
на је старих цркава и црквишта. Отуда народ
верује: да је она некада била друга Света Гора у
којој ништа друго ниси могао чути до брујање
звона и појање калуђера.” (Старинар српског
археолошког друштва, број 3, Београд, новем-
бар, 1891. године, страна 71)
Манастир Свети Роман, следећих година,
станиште је избеглих устаника из неослобо-
ђених делова Лесковачког пашалука. У Нишу је
маја 1834. године избила народна побуна пред-
вођена свештеницима. Пиротска буна била је
1836. године. И наредних година кратка за-
тишја смењују бурне дане народног покрета за
ослобођење од Турака. Архимандрит Сава пос-
таје све познатији и има све већу улогу у поку-
шајима да се Срби из Лесковачког пашалука
ослободе од Турака. Упоредо са националним
радом он наставља духовну обнову. Манастир
Наупаре је обновио 1835. године и учинио га

183