Page 200 - KUCANJE

руком да убеди чланове црквеног одбора (Устав
Српске православне цркве је 1931. године, по
узору на Карловачку митрополију, установио
црквене одборе или поверенства. Црквени од-
борници требали су бити бирани од стране свих
парохијана на слободним изборима. Овај начин
њиховог избора никада није заживео, ни пре
рата, а о ратним и поратним данима и да не го-
воримо. Зато је Српска црква 1947. године до-
нела један амандман, који је на снази до наших
дана, да црквене одборнике, њих од шест до два-
наест, има право парохијски свештеник пред-
лагати Епархији на постављење од шест годи-
на, п. п.), па је одмах донета одлука да се при-
ступи припремним радовима. Одлука о овоме у
препису послата је Епархијском управном од-
бору у Ниш, ради одобрења овога подухвата.
Епархијски управни одбор, не само што је одо-
брио ово дело, него је и похвалио иницијаторе и
пожелео им снагу и истрајност како би напори
били крунисани успехом. Но, радост свештеника
Вучковића била је кратког века. На следећој
седници поверенства дошло је до изненадног
окрета црквених одборника по питању зидања
дома. Једногласно су изјавили да од тога ништа
не може да буде. Разлог: боје се прогона од стра-
не власти, па су саветовали свештеника да се и
он окане та „ћорава и ризична посла”.
Но Вучковић није клонуо. Био је упоран и
истрајан до краја. Ступио је у неравноправну
борбу, јер с једне стране он је био сам а с друге
поверенство и безмало сав народ. Срећна је
околност била та што је имао јаку подршку у
Епархијском управном одбору и благодарећи

198