Page 205 - KUCANJE

СПОМЕНИК

− Дајте ми, браћо, један глас громовит да
надвичем глас запевке кукавних и одстраним
болни јаук што ми срце стеже већ пет година, да
олакшам души својој, која живим очима гледа
оно што ни сама себи не може да верује! Шта се
ово зби са нама за неколико година и какво се
чудо догоди, које нам оволики јад зададе што га
ни књиге староставне, ни рожданици, ни санов-
ници, ни народни пророци, ни највећи држав-
ници нису могли ни предвидети ни предсказати?
− говорио је Сретен Динић на освећењу Споме-
ника изгинулим Великошиљеговчанима у рато-
вима 1912-1918. године.
− Јер, ево, већ пет година прохујаше откако
је то било, а наше срце никако да се смири и
наше очи никако да се осуше. Па, ипак, наше
очи и кроз сузе данас виде нешто више него што
су икад до сада виделе: оне виде две стотине
урезаних имена у овај камен овде и виде како је
Бог спор, али достижан. Јер ко је могао да по-
мисли онда, када су висила вешала у центру
Великог Шиљеговца, да ће се, само после неко-
лико година, ту уздизати један величанствени
споменик онима које непријатељи погубише.
Али, ето Божје достижности и правде! Па, кога
прво да жалимо, браћо, од ове две стотине
имена. Да ли оне хероје наше што под куршу-
мима и риком топова падоше, или оне измучене

203