Page 203 - KUCANJE

одељења омалтерисана и улазне степенице нап-
рављене.
Године 1959. три одељења су патосана и на
целом горњем спрату постављен тишљерај, који
је радио Душан Бркић, председник поверенства,
за суму од 30.000 динара, овде се подразумева
само рука, а неколико кубика дасака добивено је
од црквених липа, посечених и оструганих у
току 1957. године. Докупљено је само пола ку-
бика чамових дасака. И тако, када је дом постао
усељив, свештеник Вучковић је са породицом и
стварима прешао у њега. То је било у пролеће
1959. године.
Треба нарочито подвући ово општинска
власт не само да се није противила подизању
парохијског дома, него је гледала благонаклоно
на то. Ондашњи општински секретар Бора Ру-
жић, разуме се партијац, у разговору са Вучко-
вићем по овом питању, рекао је: „Ако не мо-
жемо да помогнемо, да бранимо нећемо. Ако се
направи дом, биће један стан више и тиме стам-
бено питање свештеника решено за свагда. А и
ми ћемо имати један стан више, из кога ће се
иселити свештеник.” И не само то. Тај Бора је,
штавише, лично превукао једна кола камена за
парохијски дом из Мале Реке. Натоварио је пуна
кола, цео кубик. Онима који су дошли пре њега,
а утоварили сасвим помало, ни пола кубика,
ништа није рекао. Међутим, на њихову при-
медбу да је много натоварио, а пут је лош, одго-
ворио је: „Ја добро познајем моја кола и краве, а
за инат нисам пошао него да учиним човеку
услугу.” На то су се ови само згледали па при-
шли гомили и натоварили скоро исто као он.

201