Page 202 - KUCANJE

Ово треће поверенство на челу којега је био
председник Душан Бркић није ометало посао,
али је било сасвим неактивно. Њихова тактика и
план је био да Вучковића на овом послу оставе
самог и приморају га на повлачење без икаквог
притиска са своје стране. Такво су држање има-
ли од дана кад је почео са прикупљањем и
довлачењем материјала, па до зидања дома 1957.
године. Ништа их се није тицало, ништа нису
предузимали. Међутим, прикупљање и довла-
чење материјала на плац нимало није била лака
ствар, тим пре што се огромна већина парохи-
јана противила овоме. Но и поред овакве ситу-
ације, Вучковић није губио наду у успех. Почео
је рад са оно мало пријатеља који су му били
наклоњени. Једне је умолио за превоз црепа са
ђуниске железничке станице, друге за угаљ из
Доњег Адровца, треће за циглу из Руника, тако
је посао кренуо. Материјал на плацу је растао, а
тиме и одупирање парохијана опадало. И нај-
већи скептици, који су држали за немогуће
остварење овог подухвата, сад су променили
мишљење. Вучковић пак осетивши промену рас-
положења обраћао се с молбом за превоз мате-
ријала свима редом. Неки, већина њих, одбијали
су, други су полазили колима и „миц по миц”, у
првој половини 1957. године са превлачењем
материјала је завршено. Исте године погођени
су мајстори и почетком маја почели су са радом,
на жалост и разочарење многих противника.
Радови су се одвијали несметано, зграда је расла
и за месец и по дана била је готова. Разуме се, у
то „готова” подразумева се само озидана и по-
кривена зграда. Поред овога била су још и три

200