Page 270 - KUCANJE

Учитељ је, још неколико пута, долазио са
Крфа да их види и доносио им понуде. Најзад је
уместо њих нашао само незнане гробове на
чијим је крстачама стајао натпис:
„О, путниче и намерниче из бела света, који
на лађама пролазиш овуда, кажи свакоме на кога
наиђеш да смо ми дошли овде да оставимо кости
за нашу слободу. И нашим потомцима, кад их
видиш кажи: да не забораве ову цену, по којој је
купљена њихова слобода.”
Према истраживању мога оца: Владислав
Петковић је ђак Сретена Динића, који је био
учитељ у родном селу пре Првог светског рата.
Владислав Петковић живео је у Зебици. Умро је
на острву Виду. Имао је сина Миодрага, о коме
је, после очеве смрти бринуо стриц Милосав
Петковић, жандармеријски наредник. Миодраг
Петковић се оженио, али није имао потомства.
Умро је у родном селу.
Извор: Миодраг М. Петковић, рођен 1921.
године у Зебици и споменици са сеоског гробља.

‒ Сине, комунисти су хтели да знамо само за
њих, а све друго да заборавимо, па и цену по
којој је купљена наша слобода. ‒ говорио је мој
отац ‒ Хтели су да заборавимо чак и писмо.
Годину дана после Динићеве приче На Виду у
Загребу је 1917. године, дакле за време Првог
светског рата, док је Загреб био под Аустро-
угарском монархијом, објављен календар за
1918, назван Српско коло. Штампан је на ћири-
лици, у тиражу од 80.000 примерака.

268