Page 273 - KUCANJE

објавио репринт овог крушевачког војног из-
вештаја. Пуковник Ђуро Хорватовић био је
„командант свију трупа између Вукање и Кре-
вета”. Он је 28. септембра 1876. године у Ве-
ликом Шиљеговцу потписао бројно стање офи-
цира (135), старешина (1.752), подофицира (72),
војника (11.521), коморџија (1.949); свега је под
његовом командом било 15. 429 бораца. Коња је
било 2.951, а волова 1.049. Турци су у борбама
на Великом Шиљеговцу ангажовали 25.000 бо-
раца. Српска војска имала је, према извештају
начелника санитета моравско-тимочке војске
потпуковника др Владана Ђорђевића, 1.240 ра-
њених бораца. Он у свом извештају од 16. ок-
тобра 1876. године, вели: „Ниједан командант
није имао кад да поднесе извешће о убијенима.”
Ђенерал Сава Грујић пише: „Тродневна битка
на Великом Шиљеговцу завршила се са падом
нашег фронта Велики Шиљеговац – Вукања,
који је Хорватовић са својим бањским корпусом
равно шест недеља држао и бранио. Изгубивши
положаје на овоме фронту, он се 9. октобра
увече повукао на леву обалу Рибарске реке на
висове од Светог Аранђела до Црквине. За ова
три дана борбе Хорватовић је изгубио око 1.600
бораца које мртвих које рањених.” (н. д., стр.
248.) Када упоредимо извештај др Владана Ђор-
ђевиаћа и писање ђенерала Саве Грујића излази
да је у Великошиљеговачкој бици било 360 по-
гинулих наших бораца. Ево, како су, по опису
њиховог команданта пуковника Хорватовића,
тада гинули његови војници у „старим шумама и
младим густим шумарицама”.

271